Jednostavno rečeno, veštačka inteligencija je računarski sistem koji je naučen da izvršava zadatke slične onima koji obavlja ljudski um. Ova tehnologija omogućava računarima da donose odluke, uče iz iskustava i izvršavaju zadatke koji zahtevaju inteligenciju.
Istorija veštačke inteligencije
Iako je veštačka inteligencija jako vruća tema u današnje vreme, ideja da mašine mogu da razmišljaju, datira jos iz drevne Grčke. Ali prilika da se ova tema ponovo pokrene dogodila se u 20tom veku.
Alan Turing, britanski matematičar i računarski naučnik, 1950 godine, došao je do ideje da kada ljudi mogu da rešavaju probleme na osnovu dostupnih informacija i razuma, zašto ne bi mogle i mašine. Tako je sve otpočelo.
U to vreme kompjuteri nisu bili u stanju da izvršavaju kompleksne zadatke i da bi se Alanova zamisao stavila na test, morao je da sačeka pet godina do prvog zvaničnog programa DSRPAI (Dartmouth Summer Research Project on Artificial Intelligence) koji je bio prezentovan od strane Allen Newell, Cliff Shaw, i Herbert Simon.
Ovako je izgledao razvojni tok tokom prestojećih godina:
- 1950 godine: Alan Turing je objavio rad pod nazivom “Računarski uređaji i inteligencija” u kojem je predložio odgovor na pitanje “Da li mašine mogu razmišljati?” i uveo Turingov test kako bi odredio da li računar može demonstrirati istu inteligenciju (ili rezultate iste inteligencije) kao čovek. Vrednost Turingovog testa se raspravlja i danas.
- 1956 godine: John McCarthy je skovao termin “veštačka inteligencija” na prvom AI seminaru na Dartmouth koledžu. Kasnije te iste godine, Allen Newell, J.C. Shaw i Herbert Simon kreiraju program pod nazivom “Logic Theorist,” prvi funkcionalni AI softver.
- 1967 godine: Frank Rosenblatt je izgradio Mark 1 Perceptron, prvi računar baziran na neuronskoj mreži koja je “učila” putem eksperimentisanja i grešaka. Samo godinu dana kasnije, Marvin Minsky i Seymour Papert su objavili knjigu “Perceptrons,” koja je postala značajno delo o neuronskim mrežama i, barem neko vreme, prigovor budućim istraživanjima neuronskih mreža.
- 1980-ih: Neuronske mreže koje koriste algoritam unazadnog širenja postaju široko korišćene u AI aplikacijama.
- 1997 godine: IBM-ov Deep Blue je pobedio tadašnjeg svetskog šampiona u šahu Garija Kasparova, u šahovskom meču (i revanšu).
- 2011 godine: IBM Watson je pobedio šampione Ken Jenningsa i Brada Rutera u kvizu “Jeopardy!”
2015 godine: Baidu-ov superkompjuter Minwa koristi poseban tip duboke neuronske mreže poznate kao konvolucionarna neuronska mreža kako bi identifikovao i kategorizovao slike sa većom tačnošću od prosečnog čoveka. - 2016 godine: AlphaGo program kompanije DeepMind, pokretan dubokom neuronskom mrežom, pobedio je svetskog šampiona u igri Go, Li Sodola, u meču od pet partija. Ova pobeda je značajna zbog ogromnog broja mogućih poteza kako igra napreduje (preko 14,5 biliona posle samo četiri poteza!). Kasnije je Google kupio DeepMind za iznos od navodnih 400 miliona dolara.
- 2023 godine: porast velikih jezičkih modela (LLM), kao što je ChatGPT, izazvao je ogromne promene u performansama veštačke inteligencije i njenom potencijalu za povećanje vrednosti preduzeća. Ovim novim praksama generativne veštačke inteligencije, dubokoučeni modeli se mogu predtrenirati na ogromnim količinama sirovih, nenaznačenih podataka.
Veštačka inteligencija je naša svakodnevnica
Kada pomislimo na veštačku inteligenciju, neki je zamišljaju kao kraj sveta – robota od tečnog metala koji putuje kroz vreme i uništava čovečanstvo. Da li vas asocira na nekog? S druge strane, neki je doživljavaju kao spas. Bez obzira na to na koju stranu mišljenja naginjete, veštačka inteligencija (VI) je ušla u naš svet još 1950. godine i tu je da ostane.
Njen put do danas je bio kao na rolerkosteru, ali je pronašla svoje mesto u skoro svakoj sferi našeg života. Svaki računar koji ste koristili sastojao se od neke vrste veštačke inteligencije. Telefoni, softveri, konzole za igrice, danas televizori, frižideri, automobili, pa čak i valute (kripto), svaki alat koji ste koristili na računaru, kao što su Paint, Word, Excel, i ostali, bazirani su na veštačkoj inteligenciji.
Naš dosadašnji odnos bio je prilično stabilan i uglavnom bez velikih pretnji po čovečanstvo, ali taj odnos je postao labaviji od kako se VI malo opametila.
Veštačka inteligencija danas
Čuli smo za ChatGPT, Bard, DALL-E, Midjourney i možda ostale modele veštačke inteligencije.
Ako niste čuli, kliknite ovde da saznate više.
Odjednom nam se budi svest da je neko zakoračio u naše “dvorište”. Pa čekaj, ovaj bolje piše, crta, peva, kreira YouTube videe od mene… Niste jedini koji su tako reagovali. Veći deo sveta, ko je svestan ove tehnologije, je burno reagovao na ove jezičke modele i neki umetnici se još uvek strastveno bore protiv Midjourney koji je u mogućnosti da kreira slike po uzoru bilo kog umetnika. Čak je i Elon Musk, CEO Tesla i novi vlasnik Twittera (X), priznao da smo možda prebrzo krenuli s novim modelima te da bi trebalo usporiti razvoj GPT-5 i budućih verzija, jer smo zaista blizu samouništenju.
Od trenutka lansiranja ChatGPT do sada je izašlo nebrojeno novih softvera i aplikacija koji su bazirani na tim modelima, i dnevno izlazi sve više. Pogledajte samo na Producthunt i sve će vam biti jasno. Uputili smo se ka automatizaciji brojnih dnevnih taskova što će umanjiti gubljenje vremena, optimizovati našu produktivnost sve sa ciljem ostvarivanja nadljuskih rezultata.
Šta dobijamo razvojem veštačke inteligencije?
Prosečan radnik može da dobije više vremena, što verovatno neće dugo trajati jer će konkurentska moć ojačati, samim tim i potreba za više raznovrsnog sadržaja, ili otkaz.
Činjenica je, ko se ne prilagodi novom talasu tehnologije, verovatno će ispaštati u startu. Dok oni koji se na vreme edukuju i upuste dublje u svet veštačke inteligencije, imati priliku da zauzmu vredne pozicije.
Poslodavci će dobiti priliku da smanje troškove, time što će otpustiti zaposlene koji najmanje doprinose, a zaposleni s najvećim učinkom će obavljati zadatke koje je ranije radilo troje ljudi. Dakle jedna osoba menja tri zaposlena samo pomoću modernih alata veštačke inteligencije. Ova realnost još uvek nije zahvatila naše prostore, i još uvek imamo dovoljno vremena da putem svakodnevne edukacije predupredimo taj talas.
Kliknite ovde da bi ste dobili besplatan vodič, “Kako da koristim AI alate?”.
Etička strana veštačke inteligencije
Srećom ili ne, o etici VI su zadužene regulative i državne vlasti. Neće proći dugo pre nego se veštačkoj inteligenciji stavi ”ogrlica” oko vrata i ograniči njena ekspanzija. Nužno je održati stabilnost ekonomije i sprečiti nekontrolisana globalna dešavanja. Kao što neće niko preko noći pritisnuti dugme za nuklearne rakete, tako neće dozvoliti ni veštačkoj inteligenciji da zameni sve ljudske veštine.
Nemojte se brinuti da će doći do samouništenja, ali se zapitajte kako da iskoristite početak nečeg velikog u svoju korist i kako da ne postanete zamenljivi.
Za sam kraj
Veštačka inteligencija donosi sa sobom fascinantne mogućnosti i promene koje će oblikovati naš svet na načine koji su bili nezamislivi pre samo nekoliko decenija. Iako se suočavamo sa izazovima, poput promena na tržištu rada i etičkim pitanjima, ne treba da zaboravimo da je ovo vreme prilike. Imamo priliku da se prilagodimo, učimo i iskoristimo potencijal veštačke inteligencije za poboljšanje naših života. Zato, hajde da se zajedno edukujemo i budemo spremni za budućnost koja dolazi.
Kliknite ovde da biste preuzeli besplatan vodič o korišćenju alatki veštačke inteligencije i steknite vredne veštine koje možete naplatiti!
